Beograd dobija metro? Građani dobijaju dobijaju dugove… i ništa više!
Javni gradski prevoz, parking i saobraćajni kolaps su nerešiv problem svih građana.
Da li je moguće da javni gradski prevoz bude tačniji, brži i jeftiniji za 50%?
Što mora podzemni metro? Vazdušni metro je 100X jeftiniji i efikasniji.
JGP, parking i svakodnevni saobraćajni kolaps Beograd mora da reši!
Podzemni metro i kad se izgradi za 10-15 godina prevoziće samo 5-10% potrebe građana za prevozom, a košta čak 6,5 milijardi evra- zanemarljiva dobit- veliki problemi.
Predlažemo građanima analizu novog sistema javnog prevoza u gradovima sveta.
VAZDUŠNI METRO- kablovski sistem na stubovima iznad ulica i reka Beograda.
100% ekološki, 100x jeftiniji investiciono od metroa, 10x jeftiniji u eksploataciji i održavanju, siguran, bezbedan i atraktivan, može da ga koristi čak 75% građana iz svih najnaseljenijih delova Beograda povezan sa svim važnim institucijama u gradu u centru i šire, vreme putovanja od tačke A do tačke B tačno u sekundu.
Prve tri probne linije mogu da se izgrade za jednu godinu i šest meseci- kapacitet 100 hiljada prevezenih putnika dnevno.
Beogradu treba 15 linija. Rok izgradnje 4 godine. Kapacitet 2 miliona putnika dnevno.
Ništa se ne ruši, ništa se ne seče, ne trebaju ni mostovi ni tuneli.
Naši stručnjaci neće podržati ovaj predlog zato što je ovo novi sistem prevoza u urbanim gradskim sredinama i nisu ga proučavali kroz školovanje.
Molimo stručnjake a pogotovo građane Beograda da pročitaju obrazloženje u tekstu i pogledaju fotografije i snimke iz svetskih gradova gde novi sistem u javnom prevozu funkcioniše i da javno kažu svoje mišljenje.
Nekome će se svideti- nekome neće ali Beograd mora da reši problem saobraćaja.
VAZDUŠNI METRO JE NAJBOLJE, NAJEFIKASNIJE, TEHNIČKI IZVODLJIVO, FINANSIJSKI I VREMENSKI PRIHVATLJIVO I JEDINO MOGUĆE REŠENJE SAOBRAĆAJNIH PROBLEMA BEOGRADA!
Mapa planiranih linija:
VAZDUŠNI METRO- KABLOVSKI SISTEM PREVOZA IZNAD ULICA 5-7m
– Putničke kabine su pričvršćene za kabl i pokreće ih elektromotor 90-150kw.
– Kabl može da se kreće duž ulica a može i iznad reka, ulica, parkova
što se rešava visinom nosećih stubova.
– Stanice za prijem putnika su na zemlji ili na stubovima iznad ulice.
– Kapacitet jedne kabine može biti od 8-200 putnika i kreće se brzinom, zavisno od tipa,
20-50km/h.
Predlog je da prvo izgradimo dve linije za probu funkcionisanja novog sistema:
- Blok 45- Nehruova- Gandijeva- Omladinskih briga- Nova autobuska stanica- Ada Ciganlija- Sajam- Prokop- Kliničko bolnički centar- Slavija- Tašmajdan ili Vukov
spomenik.
Spojena sa linijom Borča- Kotež- Krnjača- Viline vode- Cvijićeva- Tašmajdan ili Vukov spomenik.
- Opština Novi Beograd- Blok 30- TC Ušće- Beograd na vodi- Terazije- Slavija (tu se ukršta sa prvom linijom za presedanje)- Čubura- Lekino brdo- Ustanička- Medak- Braće Jerković- Naselje Stepa Stepanović- Kumodraž
Rok izgradnje sa 30 stanica je 18 meseci. Cena oko 150 miliona evra.
Kapacitet 100 hiljada putnika dnevno.
Premošćujemo Savu na dva mesta i Dunav jednom linijom za „samo“ 15tak miliona evra.
Koliko bi koštala ta tri mosta sa priključnim saobraćajnicama?
Nama u Beogradu su potrebni različiti tipovi kabina i brzina u zavisnosti od dužine linija i broja putnika.
Kad se uverimo da vazdušni metro funkcioniše sigurno, tačno, udobno, atraktivno, izuzetno ekonomično i naravno 100% ekološki treba pristupiti:
– dugoročnom rešenju celokupnog saobraćaja u Beogradu JGP, parking i saobraćajni kolaps svakog dana- automobili
- uvodimo sistem vazdušnog metroa u sve delove grada sa 15 linija i 100 stanica koje su na zemlji.
Za „samo 700-800 miliona evra“ povezaćemo najnaseljenije delove Beograda:
Novi Beograd, Zemun, Borča, Višnjička banja, Mirijevo, Karaburma, Voždovac, Banjica, Kanarevo, Petlovo, Banovo brdo, Cerak, Železnik, Makiš… sve, sve, sve između sebe ali i direktno Taš, Vuk, Slavija, Kliničko bolnički centar, Prokop, Nova Autobuska stanica, Beograd na vodi…..
- Napravićemo četiri male autobuske stanice sa parkingom za automobile i autobuse na obodima Beograda.
Istok- Krnjača; Sever- Altina; Jug- Kaluđerica do autoputa; Zapad- Petlovo brdo
Cilj je da prigradski i međugradski autobusi ne ulaze u uži centar grada već do prve stanice vazdušnog metroa od koje mogu doći u bilo koju od 100 stanica širom Beograda brže, jeftinije i tačno u sekundu.
Naravno da tranzitna i namenska putovanja autobusima mogu prolaziti kroz grad ali to je samo 5-10% potreba.
Isto važi i za automobile. Dođeš do najbliže stanice vazdušnog metroa odakle možeš da dođeš u bilo koji deo grada, obaviš posao, vratiš se istom linijom i to je to.
To podrazumeva da više hiljada prigradskih i međugradskih autobusa ili automobila nema potreba da ulazi u uži centar grada i traži parking.
Smanjićemo i saobraćajnu gužvu i emisije izduvnih gasova.
Na primer: autobusi iz Vršca, Zrenjanina ili Pančeva dođu do najbliže stanice- Krnjača- putnici izađu, sednu u kabine pa gde požele.
Isto je i povratno, polazna stanica je u Krnjači za istok.
To je velika ušteda autobusima i putnicima- vremenska, finansijska i ekološka.
Isti je sistem i za stanice sever, zapad i jug, tj. pravci Novi sad, Čačak, Niš.
Zna se da ni jedan tih putnika nije krenuo na Novu autobusku stanicu pa da hvata ponovo neki prevoz da stigne na odredište.
- Kad završimo ceo sistem vazdušnog metroa izbacićemo sa beogradskih ulica sve tramvaje, sve trolejbuse i sa njima sve šine, trole i stubove koje ih nose.
Izbacićemo još 700 autobusa JGP koji imaju na desetine hiljada prolazaka kroz centralnu gradsku zonu- više nisu potrebni.
Za novi sistem prevoza potrebno je ukupno „samo 500 autobusa“ za prevoz putnika do najbliže stanice vazdušnog metroa i za prevoz putnika koji se boje visine ostaju svi prevozi po starom sistemu samo sa ređim polascima.
Na taj način ćemo broj prolazaka autobusa i automobila preko mostova Beograda i kroz širi centar grada smanjiti za 70-80%.
To je mnogo para za gorivo, mnogo izduvnih gasova i mnogo živaca zbog gužvi za sve učesnike u saobraćaju.
NAJVEĆI PROBLEM SAOBRAĆAJA U BEOGRADU SU TRAMVAJI???
– najskuplji su vid prevoza uzimajući u obzir investicije u infrastrukturu, tekuće i investiciono održavanje i nabavku novih vozila.
– spori su i nepouzdani- često prave zastoje.
– nisu ekološki
– prave buku 79db a vibracije razaraju ulice i zgrade
– učešće tramvaja u ukupnom prevozu je skromno
– I NAJBITNIJE: ZAUZIMAJU PO DVE SAOBRAĆAJNE TRAKE U VITALNIM I NAJFREKVENTNIJIM ULICAMA BEOGRADA
Vazdušni metro je 100% ekološki a investiciono i u održavanju košta 10x manje od tramvajskog prevoza i 100x manje od planiranog podzemnog metroa.
ŠTA GRAĐANI I POSETIOCI BEOGRADA DOBIJAJU NOVIM SISTEMOM PREVOZA
- izbacili smo 700 autobusa GSP-a, većinu prigradskih i međugradskih autobusa i veliki deo automobila iz šireg centra Beograda- 100tine hiljada prolazaka to znači da više nije potrebna žuta traka namenjena autobusima te najbrojniji učesnici u saobraćaju- automobili- dobijaju još 62km saobraćajnih traka.
To znači još dve saobraćajne trake za automobile: Brankov most, Bulevar Mihajla Pupina, Omladinskih brigada, Vojvode Mišića, Požeška… a bez 1 dinar ulaganja.
- izbacili smo sve tramvaje i autobuse, dobijamo još dve saobraćajne trake za automobile i malobrojne autobuse u Bulevaru, Karađorđeva, Slavija, Autokomanda… bez 1 dinar ulaganja.
- U ulicama gde nije velika frekvencija saobraćaja: Ruzveltova, Dušanova, Vojvode Stepe, Kraljice Marije, Nemanjina… tramvajske šine treba pretvoriti u ozelenjen parking za automobile- obavezno posaditi novo drveće.
20 hiljada novih parking mesta bez 1 din. ulaganja + novo zelenilo.
Brojni su primeri iz svetskih gradova, da je ovaj relativno nov sistem prevoza, pokazao prednosti u odnosu na druge sisteme, pogotovo u urbanim gradskim sredinama.
Mane koje se mogu rešiti:
– Vizuelni efekat: mi nismo navikli da nam nešto leti iznad glave.
Realno to je samo 15 linija na celoj teritoriji Beograda, tako da 90% sugrađana neće ni primetiti.
– Vetar jačine više od 100km/h za trokablovski sistem ili 70km/h za jednokablovski sistem.
To u Beogradu duva jednom ili nijednom godišnje.
– Strah od visine. Procena je da je to 10-15% sugrađana, zato i ostaje prevoz autobusima po starim linijama sa ređim polascima.
– Stubovi u centru grada- mogu biti i lepo dekorisani, osvetljeni a biće ih 100x manje za tramvaje i trolejbuse.
– Stanice vazdušnog metroa na Slaviji, kod Vuka ili Taša??
Stanice u centru bi bile na stubovima 4-5m iznad zemlje.
Ulaz i izlaz pokretnom trakom.
Saobraćaj i pešaci se kreću normalno kao i do sada a naše arhitekte da ih dizajniraju svetski a naše.
Smatramo da su ovo jedine mane- mogu se prevazići a da su prednosti ovog sistema nemerljivo jače za Beograd.
- Ekonomija: za 15 linija vazdušnog metroa potrebno nam je 15 elektromotora do 150kw snage.
To je potrošnja 2250kwx17h rada= 38250kw/hx10dinara= 382500 dinara
Za 3000 evra električne energije dnevno možemo da prevezemo 2 miliona putnika dnevno.
- Investiciono 100x jeftinije od podzemnog metroa i 10x jeftinije od tramvaja + ušteda na održavanju puteva i tramvajskih šina.
Samo u poslednjih 20 godina građani su platili više od 1 milijarde evra za remont tramvajskih šina + za održavanje puteva koju najviše gužvaju autobusi.
Pogledajte primer gradske gondole u Njujorku.